Časopis Sociologija je naučni časopis koji objavljuje teorijske, empirijske i metodološke radove iz oblasti sociologije, socijalne psihologije i socijalne antropologije.
Časopis se objavljuje od 1959. godine. Izdavači su Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore i Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. U časopisu se objavljuju radovi koji nisu prethodno publikovani, nakon nezavisnih naučnih recenzija.
Ove godine navršava se dvadeset godina od kada je u časopisu Sociologija objavljen prvi članak na temu društvenih posledica upotrebe interneta. Tekst Smiljane Antonijević, ko-urednice ovog temata,"Virtuelne zajednice i društveni odnosi na interentu" (vol. 41, br. 2, str. 187-200, 1999.) verovatno je i prvi tekst objavljen u domaćoj naučnoj periodici koji se bavi društvenim posledicama komunikacione upotrebe interneta. Smatramo da je ovo prilika da se zamislimo nad društvenim promena koje su se odigrale u proteklih dvadeset godina, a koje su u velikoj meri i posledica integracije interneta u različite apekte našeg života i rada. Ono što je podjednako važno, značajne promene nisu zaobišle ni sam internet, menjajući ga na načine koji u retrospektivi deluju manje ili više predvidljivi, ali koji su pre dvadeset godina još uvek bili deo neodredjene budućnosti. To je svojevrstan krug uzroka i posledica u kome tehnologije služe kao odgovor na različite društvene impusle i zauzvrat stvaraju nove impusle koji potom traže nova tehnološka rešenja.
Ova dinamika uticala je i na to da neki od fenomena koji su interesovali rane istraživače interneta danas gube na aktuelnosti ili dobijaju značajno drugačiju interpretaciju, dok se otvaraju nova polja istraživanja, tek nagoveštena u vreme ranog razvoja interneta. Danas malo ko razmišlja o virtuelnim zajednicama na način na koji je krajem osamdesetih godina XX veka inspirativno pisao Hauard Rajnogold, dok je društvena mreža postala obrazac društvenosti koji okupira istraživače interneta. Pre dve decenije takođe nije bilo lako pretpostaviti da će se korisnici interneta, u to doba dobro skriveni iza nadimaka i avatara, dobrovoljno odreći svoje anonimnosti i pohrliti da znanima i nezananima obznane svoja imena i prezimena, fotografije i video zapise, nadanja i strahove oličene u vidu miliona statusa, lajkova, šerova i komentara. Namesto anonimnosti virtulenih zajednica i identiteta, koji su u međuvremenu uglavnom proterani u bezdan dark web-a, fenomeni sa kojima se danas suočavamo su javna izloženost i nedostatak privatnosti bez presedana, nametnuti kroz različite sistema nadzora i kulturne hegemonije. Dok Mark Zakerberg sračunato govori o dve milijarde Fejsbuk korisnika kao o “zajednici”, istraživači interneta primećuju da Fejsbuk svoje korisnike tretira ne kao članove zajednice, već kao robu, masovno prodajući njihove privatne podatke. Paralelno, Fejsbukovi algoritmi rangiraju ljude i statuse u redosled koji će biti prikazan korisnicima i time neminovno determinisati njihovu interakciju, baš kao što Guglovi algoritmi ranigiraju informacije koje ćemo videti, ili kao što veštačka inteligencija sve češće zamenjuju kadrovsku službu u rangiranju zaposlenih i odlučivanju o njihovom radnom statusu.
Ovo su samo neke u nizu manifestacija realne virtulenosti, kako je proročki sredinom devedestih godina XX veka Manuel Kastels u svojoj kapitalnoj studiji "Informaciono doba" nazvao fenomen stapanja realnog i virtuelnog okvira naših života u jedan nedovojivi totalitet. Ništa više što se dešava na internetu nije odvojeno od naših realnih života, ako je ikada i bilo, zbog čega danas sve više govorimo o fenomenu produbljene (augmented) a ne virtuelne realnosti. Bilo bi teško pobrojati sve društvene transformacije koje su se odigrale ili pojačale zahvaljujući internetu, ali je namera da upravo one budu predmet ovog temata, od mikro do makro nivoa, od intimnih veza do društvenih sistema. Pored toga, važno je i da se zapitamo da li je došlo vreme da se obnovi poziv za uspostavljanje nove sociološke discipline koja bi se bavila kompleksnim vezama društva i novih komunikacionih tehnologija i da se, s tim u vezi, osvrnemo na stanje u domaćoj i medjunarodnoj sociološkoj zajednici.
Imajući rečeno u vidu, pozivamo autore iz zemlje i inostranstva da daju svoje doprinose razumevanju kompleksnog odnosa između novih komunikacionih tehnologija i društva. U skladu sa tim neke od predloženih tema, koje naravno ne isključuju i brojne druge teme, obuhvataju:
• Sociologija interneta – ka uspostavljanju nove naučne discipline
• Dve decenije društvenih studija interneta u Srbiji
• Uspostavljanje društvenih odnosa na internetu (social networking)
• Obrasci komunikacije na internetu
• Virtuelne zajednice
• Telo i identitet u doba virtuelnosti
• Digitalna humanistika
• Društveni mediji i medijatizacija društva
• Poridica, mladi i internet
• Društveni aktivizam na interentu
• Internet i transformacija rada
• Kultura interneta
• Internet kao izvor naučnih podataka, od etnografije do big data
• IKT nadzor
• Veštačka inteligencija i algoritmizacija društva
• Migracije, dijaspora i internet
• Vizije interneta u narednih dvadeset godina
Važni datumi:
- 15. jun rok za prijem apstrakta (apstrakte poslati na smiljana@smiljana.org ili dalibor.petrovic@f.bg.ac.rs )
- 3. jul obavešetnje autorima i poziv za prijavu kompletnih radova
- 30. septembar - rok za prijem kompletnih radova (6000-9000 reči)
- 30. septembar – 20. oktobar recenzija radova (double-blind peer-review).
- 15. novembar - rok za prijem konačne verzije rada
- 31. decembar - onlajn publikacija
Radovi se mogu slati ili na engleskom ili na srpskom jeziku, dok se uputvo za tehničku pripremu radova može naći na sledećem linku:
http://www.sociologija.org/books/guidelines.php?lng=srpski
ISSN : 0038-0318
Izdavač : Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore i Filozofski fakultet - Institut za sociološka istraživanja
Periodičnost : tromesečno
Početna godina : 1959
Urednik : Slobodan Cvejić
Kategorija časopisa : Čika Ljubina 18-20, 11000 Beograd, Srbija
BIČ impakt faktor 5 : PK24
CrossRef/DOI : 0,580
UDK : doiSerbia
Sociološko polje, fraktalne distinkcije i moral: o povoju analitičke sociologije
Stefan Janković, pp: 5-31
Korporativna društvena odgovornost u islamskom bankarstvu: teorija i praksa
Lekpek Ahmedin, pp: 32-54
Jugoslavenska svakidašnjica: život s onu stranu carstva nužnosti
Maroje Višić, pp: 55-74
Rodne razlike pri izboru studija maturanata mađarske, slovačke i rumunske nacionalne manjine u Srbiji
Karolina Lendák - Kabók, Stanislava Popov, pp: 75-86
Nacionalizam kao strukturalna prepreka u demokratizaciji bosanskohercegovačkog društva
Aleksandar Janković, pp: 87-112
Etnoreligijska dihotomizacija u srpskoj epskoj poeziji
Nemanja Kostić, pp: 113-132
Volontiranje i pomaganje u Srbiji: osnovne odlike
Bojana Radovanović, pp: 133-152
Klike, R., D. Avramov (2018) Evoluciona nauka i etika u trećem milenijumu. Izazovi i izbori za ljudski rod
Mirjana Bobić, pp: 153-156
Ideološki obračun sa pojmovima
Đokica Jovanović, pp: 157-159
2019 © Sociologija. ALL Rights Reserved.
